Saobraćajne nezgode u kojima dolazi do udara životinja predstavljaju čestu, ali i pravno složenu situaciju. Ovakvi događaji otvaraju niz pitanja u vezi sa obavezama vozača, postupanjem nadležnih organa, utvrđivanjem odgovornosti za nastanak nezgode, kao i odgovornosti za naknadu nastale štete. S obzirom na određene razlike u zakonskoj regulativi i sudskoj praksi između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, u ovom tekstu akcenat je stavljen na pravni okvir koji se primjenjuje na teritoriji Republike Srpske.
U slučaju saobraćajne nezgode sa životinjom, vozač je dužan da odmah bezbjedno zaustavi vozilo, obezbjedi lice mjesta, da ne pomjera životinju i da o događaju obavijesti policiju. Ove obaveze su apsolutne, a njihovo nepoštovanje može dovesti do ograničenja ili potpunog gubitka prava na naknadu štete.
Policija je dužna da u ovakvim situacijama postupa na isti način kao i kod svih drugih saobraćajnih nezgoda, odnosno da izvrši uviđaj i sačini zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode. Iako se u praksi dešava da policijski službenici pokušaju izbjeći ovakvo postupanje, zakon jasno propisuje njihovu obavezu, te svaki građanin ima pravo da insistira na zakonitom postupanju policije.
Važno je istaći da u slučaju saobraćajne nezgode sa životinjom ne postoji po automatizmu odgovornost države, jedinice lokalne samouprave, lovačkog udruženja ili upravljača putevima. Razlog tome leži u činjenici da životinje ne raspolažu sposobnošću rasuđivanja, te da ni jedan vozač nema pravo da ugrozi životinju samo zato što se našla na kolovozu.
Osnovna obaveza svakog vozača jeste da prilagodi vožnju uslovima puta i preduzme sve radnje radi izbjegavanja nezgode i umanjenja štete. Nastavno na ovu obavezu, postavlja se prvo pitanje: da li je vozač odgovoran za nastanak saobraćajne nezgode, odnosno da li se pridržavao saobraćajnih znakova i propisa o brzini kretanja, prilagodio vožnju uslovima puta i blagovremeno reagovao na opasnu situaciju nastalu izlijetanjem životinje na kolovoz. Od odgovornosti za nastanak nezgode zavisi i obim prava na naknadu štete na vozilu. Takođe u zavisnosti od stepena odgovornosti za nastanak saobraćajne nezgode povećava se i stepen odgovornosti za nastalu štetu na životinjama za koju odgovara vozač, a u određenim situacijama i upravljač putevima.
Drugo važno pitanje odnosi se na vrstu životinje koja je učestvovala u nezgodi. Kada je riječ o divljim životinjama, odgovornost može snositi lovačko udruženje, upravljač putevima, jedinica lokalne samouprave ili Republika Srpska, u zavisnosti od toga da li se nezgoda dogodila u lovnom području ili van njega, da li je put bio adekvatno obilježen, da li je u pitanju sezona lova, kao i od vrste puta (auto-put, brzi put, magistralni ili lokalni put), te drugih relevantnih okolnosti.
U slučaju nezgode sa domaćom životinjom, objektivna odgovornost u pravilu pada na vlasnika životinje. Kada u nezgodi učestvuje pas lutalica ili druga napuštena životinja, odgovornost je najčešće solidarna između jedinice lokalne samouprave i upravljača puteva.
U praksi, ostvarenje prava na naknadu štete često traje dugo, jer odgovorna lica nerijetko osporavaju postojanje ili stepen svoje odgovornosti, nastojeći da je prebace na druge subjekte. Zbog toga ovakvi sporovi u većini slučajeva dobijaju sudski epilog, pri čemu je oštećenim licima gotovo neophodno angažovanje advokata koji se bavi ovom oblasti prava.
Svaka saobraćajna nezgoda i šteta koja iz nje proistekne imaju svoje specifičnosti i zavise od konkretnih okolnosti, pa čak i od sudske prakse konkretnog suda. Iz tog razloga, u slučaju nezgode ove vrste, preporučuje se da se odmah ili u što kraćem roku, obratite svom advokatu ili advokatu specijalizovanom za ovu oblast prava, kako bi sva vaša prava bila u potpunosti zaštićena i ostvarena.
